U Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici održana je tribina na temu „Štetnost paljenja strništa“. Predavači su bili Milan Milić, savetodavac za zaštitu životne sredine iz Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica i predstavnici Sektora za zaštitu prirode i klimatske promene Ministarstva zaštite životne sredine.
Kako se moglo čuti na tribini, posledice paljenja žetvenih ostataka mogu biti nepovoljne po žive organizme, po plodnost zemljišta, a utiču i na čovekovo zdravlje i bezbednost. Paljenjem se postiže velika temperatura na parcelama, stvara se pepeo koji raznose vetar i kiša. Prvi sloj zemljišta, koji se pretvara u pepeo ima visoko hranljive materije koje su potrebne biljkama za razviće, a da bi se on oporavio od uticaja visoke temperature potrebno je do pedeset godina.
-Paljenje je veoma popularno, ali mi možemo da pohvalimo naše poljoprivredne proizvođače. Već godinama pratimo tu praksu, koja nije dobra, i ona se iz godine u godinu smanjuje. Umesto paljenja žetvenih ostataka, trebalo bi ih zaoravati, kako bismo zemlji vratili makar nešto od hranljivih materija – izjavio je Milan Milić, savetodavac za zaštitu životne sredine iz Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica.
Preporuka Poljoprivredne stručne službe je da se nakon zaoravanja izvrši analiza zemljišta, kako bi se po preporuci koju daje njihova akreditovana laboratorija, pristupilo pravilnom đubrenju i zemljište obogatilo svim neophodnim hranljivim materijama.
Najveći problem je s kukuruzovinom jer ima mnogo ostataka i tu je najteže zaorati i pripremiti zemljište, tako da ljudi najčešće tu pribegavaju paljenju, zato što treba brzo pripremiti zemljište za pšenicu i onda se nema vremena da se to usitnjava tanjiračom, navode paori.
– Međutim paljenjem žetevnih ostataka gubi se i dosta azota u zemljištu, poslednjih godina ljudi savremenom i naprednijom mehanizacijom uspevaju da pripreme zemljište bez paljenja. Problemi od paljenja najčešće su bili štete na susednim parcelama, sve su to mali posedi kod nas, šteta od uništavanja mikroorganizama zemljište postaje zbijenije, teže se obrađuje narednih godina – izjavio je Marko Đuričić, poljoprivrednik iz Martinaca.
Uzastopnim paljenjem strništa tokom dve, tri godine stvara se zbijeno zemljište, biljke su manje u porastu i rezultat je manji prinos.