Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon učestvovao je na Panelu „Filantropija nema granice“ u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac i Američke organizacije za međunarodni razvoj Juesejd, na kome je istakao da su davanja dijaspore Srbiji velika i višestruka.
– Srbi iz rasejanja svojim porodicama u Srbiji šalju otprilike tri milijarde evra godišnje u doznakama. Oni, takođe, ulažu u zavičaj, a brojne su i humanitarne organizacije, poput Fondacije „Ana i Vlade Divac“, koje pomažu našem narodu širom Srbije i regiona – rekao je Gujon.
On je naglasio da je važno pitanje zašto pripadnik dijaspore uopšte pomaže svojoj rodnoj zemlji i narodu.
– Upoznao sam Nevenu u Austriji koja izdvaja 20 evra nedeljno za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji. Zahvaljujući njoj, svake nedelje sprema se 10 obroka za najsiromašnije i socijalno ugrožene porodice srpskih enklava. Upoznao sam i Milicu, lekarku u jednoj od najvećih bolnica u Parizu, koja se prošle godine prijavila da dođe u Srbiju, u zemlju gde su se rodili njeni roditelji, da radi i leči naše pacijente za deset puta manju platu. To je zato što filantropija i humanost, kao što je sam naziv ovog panela, nemaju granice. To je takođe zato što osećaj pripadnosti ne poznaje ni granice ni distancu. U pojedinim slučajevima, čak, ta distanca povećava osećaj pripadnosti. U globalizovanom svetu bez granica osećaj pripadnosti je čuvar identiteta ali i pokretač solidarnosti – podvukao je Gujon i objasnio različite nivoe pripadnosti:
– Pripadamo jednoj porodici, svako od nas ima majku i oca, braću i sestre, rođake, decu i zato ljudi šalju doznake u evrima, dolarima, rubljima. Pripadamo takođe jednom zavičaju, gde su nam prijatelji iz detinjstva. Uglavnom, naši ljudi iz dijaspore koji investiraju u Srbiji, ulažu baš u svoje rodne krajeve, baš zato što žele da pomognu mestu iz kog su potekli, a ne zato što je to najrentabilnije, već zato što im je najdraže – rekao je.
Pripadamo, nastavio je Gujon, jednom narodu, i zato pomoć koja se šalje preko humanitarnih organizacija ne ide samo Srbiji već i celokupnom srpskom narodu u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj, gde god žive.
– Najzad, pripadamo ljudskoj vrsti, saosećajni smo prema ljudima koji stradaju ili su u nevolji. Svojevremeno se u čitavoj Srbiji organizovalo prikupljanje humanitarne pomoći povodom nuklearne katastrofe u Fokušimi u Japanu 2011. ili za vreme cunamija 2004. godine u jugoistočnoj Aziji. Pripadnosti se ne isključuju već se dopunjuju, kao ruske babuške, od one najmanje, a to je porodica, do one najveće, a to je čovečanstvo. I baš tim redom. Ako čovek ne pomaže svojima, malo je verovatno da će naći dovoljno samilosti u sebi da pomogne drugima. Da li ću da pomognem komšiji u nevolji ako pre toga nisam pomogao svom rođenom bratu? – izjavio je Gujon.
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu zaključio je da je svaki evro koji dolazi iz dijaspore važan i kao vid moralne podrške.
– Ta pomoć je važna za humanost uopšte, jer tako što oni pomažu nama danas, otvara se mogućnost da pomognu drugima sutra ukoliko im bude bila potrebna pomoć. Jedna od nadležnosti Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je negovanje naše pripadnosti, vrednosti i identiteta, što je preduslov za humanost i solidarnost u 21. veku – rekao je direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Na otvaranju dvodnevne diskusije o davanjima dijaspore govorili su i Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj Juesejda, Vlade i Ana Divac, osnivači Fondacije Ana i Vlade Divac, Nenad Paunović, direktor tima za IT i preduzetništvo u Kabinetu predsednice Vlade Srbije, Džon Jovanović, savetnik u „Konkordiji“ i violinista Stefan Milenković.