Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da je država izdvojila 9,9 milijardi dinara kako bi svim korisnicima penzija bilo uplaćeno 50 evra, odnosno po 5.900 dinara, u okviru trećeg paketa pomoći privredi i građanima.
Mali je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, rekao da je ta pomoć predviđena za približno 1,7 miliona penzionera i korisnika penzija, i da je juče dat nalog za isplatu.
Prema njegovim rečima, pojedini penzioneri su još tokom jučerašnjeg dana na svojim računima imali 5.900 dinara, a ostali će novac dobiti danas.
On je podsetio na to da je prošle godine, kada je počela pandemija koronavirusa, prvo penzionerima uplaćeno 4.000 dinara jednokratne pomoći, potom su dobili 100 evra, kao i svi punoletni građani Srbije, i 5.000 dinara u decembru prošle godine.
Ove godine dobili su i 30 evra, kao i svi punoletni građani, sada im je uplaćeno 5.900 dinara, a još 30 evra sledi u novembru, kao i za ostale građane koji su za tu pomoć prijavljeni. Uplaćeno je i po 3.000 dinara za vakcinisane građane u maju ove godine. U decembru će biti uplaćeno još 20 evra za sve punoletne, rekao je ministar.
Mali je objasnio da će za tu dodatnu pomoć od 15. do 30. novembra biti otvorena mogućnost prijave za one koji to nisu učinili, kao i za one koji su u međuvremenu postali punoletni, podsetivši na to da je za tri paketa pomoći privredi i građanima izdvojeno oko osam milijardi evra, a mnogo novca je uloženo i u naš zdravstveni sistem.
Pomoć od 50 evra penzionerima pokazatelj je da je stanje naših javnih finansija veoma stabilno, da imamo novca i da je država jaka i želi da pomogne onima koji su najugroženiji, naveo je Mali.
On je, odgovarajući na pitanje kako komentariše primedbe pojedinaca da je pomoć građanima i privredi neopravdana, rekao da su mnogo razvijenije zemlje od naše imale milione otpuštenih radnika, zatvarale su fabrike, što se u Srbiji nije dogodilo.
Prema njegovim rečima, država je reagovala na vreme i na pravi način, pri čemu je ogromna pomoć data privredi i građanima, ali bez uticaja na makroekonomsku stabilnost.
U ovom trenutku na računu imamo 257 milijardi dinara i iz tekuće likvidnosti isplaćujemo ono što smo obećali. Istovremeno, udeo našeg javnog duga u BDP-u je 55,5 odsto, ispod nivoa Mastrihta od 60 procenata, koliko je definisano za EU, koji su i mnogo razvijenije zemlje odavno premašile.
U potpunosti smo stabilni i imamo novca, ponovio je ministar, napominjući da se naša ekonomija brzo oporavlja i bolje radi nego što je predviđeno.
Pogledajte i naš rezultat za prvih osam meseci – imamo za 164 milijarde dinara bolju naplatu poreza, svih poreskih oblika, nego što smo planirali. To je 1,4 milijarde evra. Od tog novca mi ispunjavamo sve obaveze i pomažemo i privredu i građane, objasnio je on.
Mali je naveo da se u Srbiji nikad više nije gradilo nego danas i podsetio na to da se u ovom trenutku u zemlji gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica.
On se osvrnuo i na kritike pojedinaca zbog emisije zelene evroobveznice prošle nedelje, jer se navodno ne zna tačna namena novca koji je na taj način obezbeđen.
Da se onaj koji je to komentarisao ikada bavio tom temom znao bi da kada izlazite na međunarodno tržište kapitala imate obavezu da novac koji ste dobili uložite u projekte koje ste tim investitorima kandidovali, rekao je ministar.
Tu se najpre govori o projektima koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, pošumljavanje, železničku infrastrukturu, a to su stvari koje su za sve nas veoma važne, napomenuo je Mali.
On je dodao da je Vlada u potpunosti posvećena Zelenoj agendi, što se pokazuje na konkretnim primerima, i podsetio na to da je interesovanje investitora za zelenu obveznicu bilo ogromno i da se Srbija obavezala da taj novac uloži u naredne dve kalendarske godine.
Srbija je prva zemlja na Balkanu koja je tako nešto uradila. Mi konkretnom aktivnošću obezbeđujemo dovoljan novac da se sve te ideje sprovedu u delo i svako obećanje ispunjavamo, rekao je Mali i zaključio da je Srbija pokazala koliko je kredibilna i da su i građani svesni da i u najtežim uslovima, kao što je kriza izazvana pandemijom, mogu da se oslone na svoju državu.