Medenjaci su deo detinjstva Tamare Mataruge iz Laćarka, ali i njena budućnost. Mašta i kreativnost, ideje, rad i ljubav prema pravljenju kolača, sve se to pretočilo u Tašine čarolije.
Ukusi i mirisi medenjaka se ne zaboravljaju. Podsećaju na toplinu i ljubav koje smo pronalazili u čarolijom „okupanim“ kuhinjama naših majki i baka.
Tamara je na internetu videla ukrašene i iscrtane medenjake. Oduvek je volela da kuva, da bude u kuhinji i da pravi kolače. Dopalo joj se i pokušala je da napravi nešto slično. Tako su nastajali medenjaci, u početku ne baš tehnički savršeni, ali ukusni. Edukacija i usavršavanje doprineli su da izmaštani oblici i crteži postanu stvarnost.
-Moram reći da sam na ideju došla slučajno i da nisam znala da će to prerasti u nešto više od običnih novogodišnjih medenjaka. Volim da pratim Minjinu kuhinjicu i prvi recept koji sam koristila bio je sa njenog bloga. Kupila sam modle u obliku pahulje i tako je otprilike sve počelo – priča nam Tamara, koja ističe da je to inače lakši deo priče o medenjacima.
-Prva tura je bila poluuspešna, ali kako meni moja tvrdoglavost ne dozvoljava da nešto bude na pola kako treba, usledila je i druga tura, još manje uspešna od prve. Ali nisam odustala. Nakon treće ture i gledanja po Jutjubu recepte što na našem jeziku što na engleskom, nemačkom i španskom konačno je uspela ta famozna kraljevska glazura, za koju ranije nisam ni znala šta je – priseća se naša sagovornica svojim prvih medenjaka.
Zaljubila se u svoje medenjake i odmah je naručila nove modele i krenula ozbiljnije da istražuje. Danas Tamara može da napravi kakav god medenjak zamislimo, za različite namene i želje. Ni lepa pakovanja ne izostaju. Cvetići, srca, životinjice, zvezdice, jelkice, jaja, plodovi… Sve to još i ukrašeno. Prava čarolija.
-Omiljenih medenjaka nemam, svi su mi dragi, svaki je lep na svoj način i isto tako zahtevan. Koliko mašte toliko i više posla oko njih. Mislim da trenutno imamo oko 100 različitih oblika, a ne sumnjam da će ih biti još. Što se tiče ukusa medenjaka oni zavise od začina. Lično najviše volim kombinaciju cimeta, đumbira i muskantnog oraščića – otkriva nam Tamara.
Medenjaci se kupuju za sve prilike. Za praznike, slave, rođendane, ili samo kao znak pažnje.
-Nisam mislila da prodajem medenjake, ali se po selu pročulo i komšiluk je počeo da dolazi i kupuje. Onda sam krenula sa internetom i nosila kolače na vašar u Šid i Rumu – kaže Tamara.
U Rumi na vašaru je upoznala Zorana Šukunda koji u Inđiji ima fabriku svilenih bombona i bavi se proizvodnjom liciderskih srca. On joj je ponudio da uz medenjake koje radi počne za njega da ukrašava licidere. Tako trenutno Tamara ima 1.000 komada liciderskih srca da ukrasi.
Ova mlada, odnedavno Laćarkuša, s obzirom na to da je prošlog septembra postala gospođa Mataruga, svojih ruku delo promoviše na društvenim mrežama, fejsbuku i instagramu. Kako je preporuka najbolja reklama, tako su i njihovi medenjaci postali zaštitni znak mnogih proslava punoletstva, venčanja, dečijih rođendana i ostalih proslava. Svi koji imaju instagram mogu da zaprate Tamarinu stranicu tasini_medeni_kolacic.
O tome šta je inspiriše, kaže da joj često ideje same dolaze, ali tu je i internet.
-Na primer Darinka medenjaci su profesionalni i oni me oduševljavaju. Mogu reći da mi je ta stranica na fejsu glavni izvor – kaže Tamara Mataruga.
Pored puno truda i ljubavi, naša sagovornica je u svoje medenjake unele i veliku dozu umetnosti, jer kada je reč o tehnici rada tu je dosta napredovala i usavršila zanat, jer obraća pažnju na svaki detalj kako bi medenjaci bili još lepši i interesantniji. Trudi se da izađu u susret svima, a želja joj je da svaka njena mušterija bude zadovoljna i sa osmehom na licu.
Tamara nam je otkrila i svoj recept za medenjake. Potrebno je: 250 g livadskog meda, 125 g margarina, 125 g žutog šećera, kašičica sode bikarbone, malo praška za pecivo, 530 g brašna i začini (cimet, muskantni oraščić, đumbir i karanfilić). Med, šećer i margarin se otope i dodaju u brašno koje se prethodno pomešalo sa začinima, sodom bikarbonom i praškom za pecivo. I onda se dobro umesi, rastanji oklagijom i modlama se vade oblici. Peku se na 180 stepeni oko sedam minuta.
Kraljevska masa se pravi od belanaca, šećera u prahu i malo limuna.
-Vremenom sam shvatila da kvalitet šećera mnogo utiče na sam kvalitet rojal mase. U suštini na jedno belance ide oko 200-250 g šećera u prahu i dve kašike limuna. Treba imati osećaj za to, jer nije svako jaje iste veličine, a i različite gustine se koriste. Na primer za veće površine na medenjacima koje treba popuniti treba malo ređa, a za neke detalje i ukrase gušća masa. Med nabavljam od naših domaćih proizvođača, a ostale začine u super marketima. Boje, kese, nastavke za špric, modle preko interneta – otkriva nam Tamara.
B. Selaković