Tradicionalno na drugi dan Božića, Martinčani su održali stari običaj „vijanje” Božića jahanjem konja kroz selo, koji predstavlja prenošenje glasa o rođenju Isusa Hrista. Konjanici su kaskali ulicama, posećivali svoje najbliže, a velik broj domaćina ih je radosno dočekao vinom, rakijom i slatkim đakonijama.
U narodu se taj običaj zove „vijanje” Božića, a ove godinu je u njemu učetvovalo dvadesetak ovdašnjih momaka. Skup je bio u centru sela, kod crkve, gde ih je sveštenstvo blagosiljalo, a zatim je kako tradicija nalaže, usledilo veselo kaskanje selom do kasnih popodnevnih sati i prvog sumraka.
Ide se od kuće do kuće gde su kapije otvorene. Sa pozdravom „Mir Božji, Hristos se rodi”, konjanici ulaze u dvorišta komšija i prijatelja u kojima ima devojaka za udaju, a domaćini ih kite peškirima i poslužuju pićem i kolačima. Često se u nekim kućama ovaj običaj pretvori u pravo veselje uz tamburaše.
Običaj je da svraćaju u svaku kuću, gde je domaćin otvorio kapiju, kako bi čestitali Božić i poželeli dobru i plodnu godinu i napredak. Uz zdravice, raširene ruke domaćina, sabrani sa svih ovdašnjih strana u Martincima, još jednom su zajedno terali Božić. Ovim činom unose sreću, radost i zdravlje u kuću.