Promocija romana „Napoli”, prvog književnog dela Sandre Štetine održana je u Galeriji „Lazar Vozarević”. Promociju je organizovao Centar za kulturu „Sirmiumart” izdavač, a publika je kroz književni, scenski, muzički i baletski program imala priliku da upozna priču o porodičnom nasleđu, sećanju i potrazi za identitetom.
Roman donosi porodičnu hroniku koja obuhvata oko 150 godina, od kraja 19. veka do sedamdesetih godina prošlog veka. Priča vodi čitaoca od Beča i Pečuja, preko Sremske Mitrovice i Beograda, do Milana, Rima i Napulja, dok se u njenom središtu nalazi porodica i sudbina Ružice Klajn, balerine i glumice. Kroz njen život i porodična sećanja autorka govori o ženama, njihovoj snazi i istrajnosti, ali i o potrebi da se sačuva ono što prošle generacije ostavljaju iza sebe.
Za Sandru Štetinu, „Napoli” predstavlja više od književnog prvenca, to je pokušaj da kroz priču sačuva porodično sećanje i poveže prošle i buduće generacije. Inspiraciju za roman pronašla je u porodičnim pričama, fotografijama i sudbini svoje baba-tetke Ružice Klajn. Posebno mesto u knjizi zauzima ženska linija porodice, zbog čega je roman posvetila svojoj kćerki Lani. „Ova knjiga je nastala iz potrebe da sačuvam ono što ne sme da se zaboravi. U porodičnim pričama, fotografijama i sećanjima pronašla sam ljude i događaje koji su me podstakli da istražujem svoje poreklo i da od svega toga napravim književnu priču. Posveta mojoj kćerki Lani bila je način da ta priča ne ostane samo u prošlosti, već da postane nešto što pripada i budućnosti”, rekla je Štetina.
Govoreći o knjizi, prof. dr Slađana Milenković istakla je njenu emotivnost i autentičnost, naglašavajući da se u njoj lična sudbina prepliće sa istorijskim okolnostima i ženskim nasleđem.
„Ovo je priča o korenima, identitetu i porodičnom pamćenju, veoma emotivna i autentična knjiga, u kojoj se lična sudbina prepliće sa istorijskim okolnostima i ženskim nasleđem. Autorka priču gradi na dve ravni. Jedna je istorijska i vodi nas u Beč 1880. godine, gde se život Julijane Zeman menja odlukom da se uda za siromašnog, ali vrednog jevrejskog tesara Kornelija Klajna. Druga je intimnija i donosi autorkino svedočanstvo, njeno traganje za porodičnim korenima i priču o njenoj baba-tetki Ružici Klajn. Ovo nije samo porodična hronika, već i svedočanstvo o tome koliko su nam koreni važni i koliko je dragoceno sačuvati sećanje na one koji su bili pre nas”, rekla je Milenkovićeva.
Književnik i književni kritičar Nedeljko Terzić ocenio je da je roman svojevrsni omaž životu Ružice Klajn, ali i priča o potrazi za identitetom, prošlosti i korenima. „Autorka je kroz porodične ispovesti uspela da sačuva jedno vreme, ljude i njihove sudbine od zaborava. Posebna vrednost knjige je u njenoj autentičnosti, sve je prožeto stvarnim mestima, ljudima, događajima i atmosferom jednog vremena. Iako je Ružica Klajn svoj život završila u Rimu, kroz ovu knjigu osećamo da su se njeni duhovni putevi ipak vratili u Srem i Sremsku Mitrovicu”, rekao je Terzić.
Odlomke uz romana čitao je dramski umetnik Aleksandar Krstajić. Muzičku pratnju činili su Ivana Marketanović, master etnomuzikolog, Ana Kusić, master muzikolog, Maja Ognjanović, organizatorka programa i etno grupa „Srpski dom”. Nastupile su i članice Studija modernog i klasičnog baleta „Olena”, dok je scenografiju potpisala akademska slikarka Tatjana Marelj Zečević.