SREMSKA MITROVICA SE ODUŽILA ŽRTVAMA APRILSKOG RATA, OTKRIVEN SPOMENIK U NJIHOVU ČAST

Gradske vesti

Spomenik poginulim vojnicima Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu otkriven je na platou kod Starog mosta u Sremskoj Mitrovici. Otkrivanju spomenika prisustvovali su potpredsednik Vlade Republike Srbije Branislav Nedimović, gradonačelnica Svetlana Milovanović, zamenik gradonačelnice Petar Samardžić sa saradnicima, inicijator postavljanja spomenika Stevo Lapčević i brojni Mitrovčani.

– Ovaj spomenik, pred kojim stojimo, nije samo spomen braniocima grada koji su u aprilu pre osam decenija ginuli braneći našu Mitrovicu od nadolazećih agresora. Ovo je spomenik svima koji su u ratovima i mirovima što se na našem prostoru tragično smenjuju bili spremni da se žrtvuju, da u momentu kada se, kako kaže Rakić, carstvo ljulja, postanu svesne žrtve i junaci pravi. To je spomenik ljudima koji su znali da život vredi više nego što oko može da dobaci i koji su, polazeći od te istine bili svesni svojih dužnosti.

Dužnost je reč koja nas sve veže. Mi dugujemo palim vojnicima kraljevske jugoslovenske vojske i taj dug posle osam decenija danas otplaćujemo. Mi dugujemo i onim našim preima koji su stradavali u toku četvorogodišnjeg rata, civilima i vojnicima podjednako. Za njih i zbog njih mi moramo da govorimo o njihovom stradanju. I mi ćemo to činiti. Mi dugujemo i svojoj deci – bolji život, ali život koji neće biti lišen smisla koji se ne može sagledati lagodnim uživanjem u materijalnom blagostanju.

Ovaj spomenik, koji govori o dužnosti, datoj reči i ispunjenoj zakletvi, opominje na te naše dužnosti. Put je iscrtan, iskušenja na njemu poznata, stradanje očekivano. Zato ga treba prihvatiti bez straha, na isti onaj način na koji su na ovom mestu pre osam decenija stajali branioci grada. Oni koji sa podsmehom ističu da je njihov najveći greh taj što su dvanaestog aprila poraženi, treba da se zapitaju gde bi i sami bili da su se našli oči u oči sa nacistima i ustašama, a mogli bi da razmisle i o tome kako danas, u miru, ispunjavaju svoje dužnosti, drže do date reči… – rekao je na svečanosti novinar Stevo Lapčević.

Okupljeni su se prisetili junaka koji se nisu plašili smrti, koji su verovali da život ne vredi toliko da bi se čast žrtvovala radi njega i da je život u ropstvu gori od smrti.


– Na ovom mestu, pre osam decenija, vojnici Kraljevine Jugoslavije suprotstavili su se nadolazećim nemačkim jedinicama koje su nastupale iz pravca Petrovaradina, Iloka, Šida, u ratu čiji je ishod, saznalo se to veoma brzo, bio unapred određen. Za naš grad, Aprilski rat počeo je osmog aprila, bombardovanjem pruge i Železničke stanice, nastavio se dolaskom delova Treće konjičke divizije Prve jugoslovenske armije iz Radinaca na prostor Rumske malte, dok su na prostor na kojem se sada nalazimo stigli delovi Erdevičkog odreda, kojeg su činili pešadijski puk i haubički bataljon iz Sedme pešadijske Potiske divizije i tu se sa policijsko-žandarmerijskim i dobrovoljačkim jedinicama iz Srema i Mačve spojio u kombinovani Mitrovački odred koji je imao zadatak da štiti pontonski most i osigurava transport ljudi i materijala preko Save, sve do stvaranja prilike za sopstveno prelaženje u Mačvu.

Tragičnog desetog aprila, dok je u Zagrebu čitan proglas o osnivanju NDH, na ovom prostoru vodile su se borbe koje su okončane dva dana kasnije slomom jugoslovenske odbrane.

Koliko je vojnika poginulo, na žalost nije poznato. Jugoslovenske žrtve Nemci nisu popisali, a posleratna ideološka država nikada nije pokazala dovoljno interesovanja da to sama učini. Tek, u jednom nemačkom izveštaju navodi se da se u zoru 12. aprila mrtvi jugoslovenski vojnici, branioci mitrovačkih barikada ležali duž čitavog keja. Hitajući dalje, Nemci su ih pobacali u kapije kuća kraj Save, u Savu i sve tako preko Trga Ćire Milekića gde su se nalazili rovovi do, kako se navodi, “parka kod Rumske malte”.

Skupa sa palim vojnicima, duž čitavog puta bila je rasuta i jugoslovenska vojna tehnika i oružje. Napušteni mitraljezi, topovi bez zatvarača, rasuta municija, zapaljeni kamioni, svedočili su o razmerama poraza. Na radnjama izlozi su bili porazbijani, roba odneta od nemačkih vojnika i domaćih pljačkaša. U grad, Nemci su ušli uz pozdrave i hvalospeve koje im je upućio onaj deo domaćih Nemaca i Hrvata koji je okupatore dočekao kao oslobodioce. „Naoružane bande domaćih izdajnika, pristupili su jugoslovenskim oficirima, podoficirima i vojnicima, oduzimali im oružje, kidali epolete, vojničke znakove i ambleme, dok su neke tako razoružane odvodili i zatvarali u policijske zatvore”, navodi se u jednom poratnom izveštaju.

Već narednih dana, dok je vlast prelazila u ruke ustaša na čelu sa mitrovačkim advokatom dr Petrom Gvozdićem, u vojne logore Berlina, Dortmunda, Esena, Forbaha, Liburga… oterano je oko 75 Mitrovčana, branilaca grada i Kraljevine Jugoslavije. Bio je to tek početak stradanja koji će, kako je zabeležio i Jovan Udicki, Mitrovicu u toku naredne tri godine pretvoriti u kosturnicu.

Otkrivanjem ovog spomenika, mi odajemo poštu palim vojnicima i sećamo se godina otpora i stradanja Sremske Mitrovice u ratu u kojem je i nad našim sugrađanima izvršen genocid o čijim razmerama javnost i danas, na žalost, malo zna – izjavio je na otkrivanju spomenika zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice Petar Samardžić.

Spomenik je podignut u obliku vojničkog krsta, licem okrenutim ka gradu. Sredstva za izradu spomenika i uređenje platoa obezbeđena su zahvaljujući Mitrovčanima i brojnim sponzorima koji su finansijski pomogli projekat. Ovaj krst podseća na sve hrabre vojnike koji su nesebično svoje živote dali za naš grad.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.