OBELEŽENA SVETSKA NEDELJA DOJENJA: Majčino mleko je oganj na kojem gori život

Zdravlje

Svetska nedelja dojenja obeležava se uvek prve nedelje avgusta u preko 170 zemalja sveta, kroz različite aktivnosti i za cilj ima da jača društvenu svest o značaju i prednostima dojenja, da obezbedi podršku dojenju, a time unapredi zaštitu zdravlja majke i deteta.
Fokus ovogodišnje Svetska nedelje dojenja je na ekologiji, a obeležava se pod sloganom „Podržimo dojenje – za zdraviju planetu“. Mnoga društva širom sveta ističu ekološku perspektivu dojenja, a u narednim redovima približićemo vezu između dojenje i očuvanja životne sredine.

Brojne aktivnosti u cilju promocije i podrške dojenja treba da omoguće ostvarivanje cilja Svetske zdravstvene skupštine – najmanje 50 odsto isključivo dojene dece do 2025. godine. Iako je do sada učinjen značajan pomak, potrebni su dodatni napori kako bi se programi i politike dojenja i ostvarili u praksi. Zbog toga je važno stalno isticati značaj dojenja i majčinog mleka za pravilan rast i razvoj novorođenčadi.

Kako ističe dr Nenad Golubović, specijalista pedijatar iz Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, majčino mleko i dojenje su dar prirode. Velika većina žena može da doji, ali nažalost postoje mnogi običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje, izgubi u velikoj meri.

-Kaže se da je majčino mleko oganj na kojem gori život. I to je istina. Dete koje sisa i majka koja doji, su zaštićeni od mnogih bolesti. Pogotovo od onih bolesti koje je majka preležala, pošto je majčino mleko ultrafiltrat koji se prenosi u količini od pola litre do litre u toku dana, i time direktno štiti dete. To prvo gusto žućkasto mleko, kolostrum, koje se u narodu zvalo veštičije mleko, zadovoljava i po količini i po sastavu potrebe bebe u prvim danima života. Ima dovoljnu količinu proteina i maksimalno štiti dete u periodu kada se beba privikava na nove okolnosti, kada počinje da uzima hranu, kad joj otpadne pupak, kada prođe prvi period kada su moguće infekcije. Tek od treće nedelje ili krajem prvog meseca, mleko je potpuno zrelo i tada je ono kompletna hrana za odojče do četvrtog ili šestog meseca. Postoje i primeri da deca sisaju sve do devetog meseca i da ne uzimaju gotovo ništa od nemlečne hrane. To je dokaz da je majka najbolja kuhinja za svoje dete – navodi dr Golubović.

Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije. Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.

Međutim, dve trećine majki u prvih mesec dana bebinog života prestane da doji iako je majčino mleko maksimalna zaštita od infekcija. Deca koja sisaju ređe dolaze u bolnicu na lečenje zbog upale nosa, uha, crevnih infekcija. Emocionalna povezanost majke i deteta dok sisa je nemerljiva, ali kako kaže dr Golubović statistika govori da nema velike razlike između dece koja su hranjena majčinim mlekom i one koja su hranjena flašicom.

Svedoci smo i da se sve više žena odlučuje na porođaj carskim rezom, kao i da sve manje njih želi da doji svoju bebu. Razlozi za to su različiti.

-Ja sam u Službi pedijatrije Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici 30 godina i kada sam se zaposlio procenat carskih rezova bio je između 12 i 15 odsto, a danas je on preko 40 odsto. Ne ulazim u detalje razloga za carski rez, jer su oni ponekad medicinske prirode, da ne bismo dobili pogrešan zaključak. Međutim, svaki carski rez je rana i trauma za majku, i u tim momentima se verovatno i ne razmišlja o onome koja je najbitnija i najprirodnija hrana za to dete. Procenat dojenja bi trebalo da se povećava, jer preko 95 odsto zdravih majki može da doji. To je najbolja preporuka, jer je majčino mleko hrana najzdravija za dete. Ono sadrži sve što treba jednoj bebi. Iako ima manje gvožđa nego bilo koja adaptirana formula, to gvožđe se bolje iskorišćava. Sadrži 85 odsto vode, pa deca u prvim mesecima uopšte ne moraju da piju vodu jer je dobijaju dovoljno sisanjem. Proteina i šećera takođe ima dovoljno u majčinom mleku i to sve donosi oko dve trećine energetskih potreba za dete – govori o kvalitetu majčinog mleka pedijatar Nenad Golubović.

Na kraju, dojenje nije isključiva odgovornost žena – zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost. Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je podrška šire okoline, a pored zdravstvenih radnika i savetnika za dojenje i podrška prijatelja, kao i zajednice u celini. Uprkos međunarodnim preporukama, samo 40 odsto svih beba mlađih od šest meseci u svetu su isključivo dojene, a samo 45 odsto nastavlja dojenje do navršena 24 meseca. Promenimo statistiku!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *