U Srbiji se već duže od 20 godina svakog 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvana. Aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana upozoravaju javnost na štetne efekte upotrebe duvana kao i izlaganja duvanskom dimu. Ove godine, Nacionalni dan bez duvana se obeležava pod sloganom „Zaštitimo se od duvana” i posebno višestruke posledice po zdravlje ljudi i okoline i neophodnost jačanja multisektorske saradnje na ovom polju. U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvana, ističu se i novi izazovi u kontroli duvana kao što su upotreba nargila i elektronskih cigareta među mladima.
Osnovni rezulati koji ukazuju na veličinu problema i potrebu jačanja multisektorske saradnje. Rezultati istraživanja Global Youth Tobacco Survey (GYTS) koje je sprovedeno 2017. godine od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstva zdravlja, uz finansiranje Svetske zdravstvene organizacije, među učenicima starosti od 13 do 15 godina na reprezentativnom uzorku svih škola u Srbiji ukazuju na potrebu jačanja multisektorske saradnje u cilju zaštite zdravlja mladih.
Osnovni rezultati ovog istraživanja pokazuju da 61% mladih izloženo je duvanskom dimu na zatvorenim javnim mestima, 11% učenika puši cigarete, podjednako devojčice i dečaci, 37% učenika je bar jednom probalo cigarete, a 43% neki duvanski proizvod, 9% mladih puši nargile, 6% koristi elektronsku cigaretu, 6 od 10 sadašnjih pušača pokušalo je da prestane sa pušenjem u prethodnih 12 meseci. 70,4% učenika koji sada puše cigarete dolazi do cigareta tako što ih kupuje u prodavnicima, samoposlugama ili na kioscima. 82,6% onih učenika koji kupuju cigarete nije bilo sprečeno da ih kupi zbog svojih godina. 82,2% učenika podržava zabranu pušenja u zatvorenim javnim mestima.
U svetu ima više od jedne milijarde pušača, od toga skoro 80% živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Upotreba duvana u svetu usmrti preko 19 000 ljudi svaki dan. U Srbiji trenutno puši oko 2,5 miliona odraslih stanovnika, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će preko 800 000 sadašnjih pušača prevremeno umreti ukoliko se ne primene snažnije mere kontrole duvana.
Duvanski dim ugrožava novorođenčad i pre i posle rođenja. Pušenje u trudnoći povećava rizik za komplikacije u trudnoći. Ugljen monoksid prisutan u duvanskom dimu onemogućava da fetus koji se razvija dobije dovoljno kiseonika. Duvan je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a 17% smrtnih slučajeva izazvanih bolestima srca i krvnih sudova nastaje zbog upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu.
Pušenje povećava rizik oboljevanja od raka pluća i drugih malignih bolesti kao što su rak usne i usne šupljine, ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, mokraćne bešike, bubrega i mokraćovoda, gušterače, debelog creva, jetre, grlića materice i akutna mijeloidna leukemija. Udisanje duvanskog dima iz okoline značajno remeti normalno funkcionisanje srca, krvi i čitavog vaskularnog sistema. Čak i kratka izloženost duvanskom dimu iz okoline može da ošteti zidove krvnih sudova.
Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline. Duvanski dim iz okoline uzrokuje brojne zdravstvene probleme kod odojčadi i dece, uključujući češće i jače napade astme, respiratorne infekcije, infekcije uha, i druge bolesti. Kod odraslih, duvanski dim iz okoline uzrokuje, i koronarnu bolest srca, moždani udar (šlog) i rak pluća i brojne druge zdravstvene probleme.
Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu kod kuće ili na poslu imaju za 25-30% veći rizik da razviju koronarnu bolest srca. Rizik obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova se povećava sa svakom popušenom cigaretom
Duvan ne predstavlja opasnost po zdravlje samo onih koji ga koriste i onih koji su izloženi ducvanskom dimu već se njegovi uticaji odražavaju na one koji učestvuju u proizvodnji duvanskih proizvoda kao i na životnu sredinu.
Postoji kontinuirano oštećenje životne sredine tokom svih faza životnog ciklusa duvana, od pripreme terena za gajenje duvana, preko gajenja, prerade duvana, proizvodnje duvanskih proizvoda i distribucije, do efekata potrošnje i otpada nakon upotrebe duvanskih proizvoda, čime se ugrožava i zdravlje stanovnika uključujući i decu.
Cigarete zagađuju i ugrožavaju kvalitet vazduha, ali i dugo nakon njihove upotrebe, kada su ugašene, nastavlja se štetan uticaj po životnu sredinu u obliku ne-biorazgradivih filtera kojih se milioni kilograma odbacuju svake godine i u obliku čestica duvana zadržanih u zatvorenim pa i otvorenim prostorima.
Kancelarija za prevenciju pušenja
IZJS Dr Milan Jovanović Batut